Percepcija i faktori koji utiču na nju
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Učiteljski fakultet, Leposavić

У В О Д
Опажање је једна од основних когнитивних функција која представља сложен и активан процес тражења, одабирања, примања, обраде, организовања и тумачења разноврсних дражи које делују на чула и нервни систем. Опажање је важан психички процес на основу којег организам непосредно упознаје релевантна својства појава и предмета у стварности. Опажање није просто и пасивно одржавање стварности, већ укључује повезивање чулних података са ранијим искуством, њихово категорисање придавање зналења.
Опажање је сазнање спољашње средине посредством чула , елементи тог саунања су осет или осећај (прост чулни податак који се односи на само једну особину предмета) и опажаја (знање о тим простим чулним подацима који се односи на предмет у целини). Одраслом човеку су осети дати у оквиру опажаја и само бебе имају просте, неурођене чулне податке.
Постоје два схватања о настанку опажаја:
-Структуралистичко – опажај је прост збир осета,
-Гешталт – опажај није прост збир осета већ представља организацију дражи у опажаје.
Организација се врши по одређеним правилима:
1. Закон близине – Постоји тенденција да се просторно и временски близинске дражи опажају као целине.
2. Закон симетрије – Постоји тенденција да се сличне дражи организују у једну целину.
3. Закон континуитета или заједничке судбине – Група тачака на пресеку праве и криве линије не опажа као једна целина, већ као делови линија које се пресецају.
1 -
Семинарски рад
2. ДЕФИНИЦИЈЕ
Осети или осећаји су субјективни доживљаји појединих својстава објеката. Осети су елементи из којих се гради опажај стваралачом синтезом наше свести. Осети су апстрахована својства објеката. Поједине сензације не егзистирају изоловано у нашој свести. Опажај носи нешто ново и другачије у односу на на појединачне осете или сензације. Опажај је доживљај целовитог објекта, није само сума осета.
Рецептор (чулни пријемник ) је носилац специфичности сензације, па можемо рећи да колико има врста рецептора толико има квалитета осета.
Драж је промена у енергији која делује на наш организам. Наша чула су опредељена за одређене врсте или степене енергетског колебања. Чулни органи реагују само на одређену врсту енергије, адекватне дражи. Другачије речено, адекватне дражи за које су чула специјализована.
Границе дискриминативности унутар једног чулног модалитета називају се праговима осетљивости. Доњи или апсолутни праг осетљивости је минимална енергетска вредност, најмањи интензитет дражи који доводи до првог, једва приметног осета. Диференцијални праг или праг разлике је најмања промена енергије, најмања промена стимулације која доводи до прве, приметне разлике у осетима. Максимални или горњи праг је највећа количина енергије, највећи интензитет стимулације који се дискриминише. Даљим повећањем интензитета дражи не мења се сензација.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]